Dan IV

Prošlo je nešto vremena, video sam te bar stotinu puta. Video, ali nijednom dodirnuo niti osetio. Osećam prazninu u svojoj glavi, osećam prazninu u svojim redovima, ne umem da pišem već neko vreme I to me lagano dovodi do ivice ludila. Ne mogu da pišem o lepim stvarima, jer kad se suočim sa istinom šta mi je lepo ostalo. To što te vidim gde god da pogledam a ne mogu te dotaći samo je naizgled lepo ali nije stvarno. To me ubija spontano ali  sigurno.