Dva bela pera 
 
 
 
Dve bele peruške, male i lagane
niz leniju moju krišom se spustiše
bez dodira jednog, olako baš
svu onu rosu sa livade skupiše
 
 
vrag se baš tada u prolazu našao,
od silne zemlje i lepih parcela,
ma nisam ni dva put' trepnuo okom
u ruci sam nosio dva pera bela
 
 
nisam ih umeo držati čvrsto
te ih je vetar usputni poneo
na leniju novu po mokru rosu
na sledeći dlan unesrećen odneo