Ničiji

 

Volim ponekad, ostati nedorečen, neopisan, ili pak svetu potpuno neshvaćen. Stoga se branim svojom različitošću, i svoga se roda ponekad postidim. Ne želim što loše, njima ni misliti a kamoli nažao nešto uraditi. Premda, nekad se pitam od koje sam fele, kad ne vidim sebe u očevom licu. Ni nalik na majku i to mi je drago, što ničiji trag za sobom ne vučem. Ostaću sam, sasvim bez ikoga, ni roda ni poroda ne moram imati. Nije krv voda, slušam to često, al' krvi mi moje ostaću ničiji...