Večeras neću pisati rekao sam,
pričam, ne pišem već govorim
nećeš mi noćas oteti sna,
idi, baš mi treba da odmorim.
sanjaju drugi, što ne bih i ja?
Ne budi drzak hoću tišinu,
tiho, zar tebe treba da molim,
želim sa njima u bezbrižnu tamu,
u svet ostvarenja snova se sklonim
Pusti sve stvarno, stvarnost je tamo
pruži mi šansu noćas da lebdim,
na krilu detinjstva i dečijeg smeha
da ružno prebolim a lepog se setim
Spavaću noćas, poput dečaka
još noćas ću biti beba tihe noći,
ni tračak jedan, od najlepšeg sna
nećeš mi noćas uzeti moći...
