Gde su nestale zamišljene boje?!

-Misliš, zatvorenih očiju, toliko siguran i izolovan od stvarnosti,

 od realnosti surovog sveta, ne čuješ korake, ali čućeš jer po sobi neko šeta.

-Nisi ni malo izolovan, i ti zidovi za koje si mislio da te čuvaju i štite od njih,

 oni te lažu, izgledaju ogromno a prodaće te za sitno, pre svih.

-Pogledaj oko sebe, ne dozvoli da te taj mrak zavara, nije samo tama.

  već i oni u tami, ima ih više, i protiv tebe se kuje zavera

- Ti ne vidiš sva ta lica, ali to ne znači da ih nema,

 slušaj, čućeš tu groznu tišinu koja drema.

- Neće te oni poštedeti, ne prave izuzetke,

pazi, ovakvi snovi nemaju srećne završetke... 

Oni su tu, gledaju te i čekaju, 

Tren je dovoljan da te zgrabe,

blizu su, škrbuću zubima,ne okreći se,

pogled ne sme da ti se iskrade.

Malo nepažnje i nema te,

iz ćoškova vrebaju nakaze,

pazi se, tu su da te iskasape oštrim kandžama,

da te rascepe i unakaze.

Pazi se, čuješ li? Oni se hrane tvojim slabostima,

neće otići nigde, dok te ne izlude,

i glavu ti napune gadostima.

Ne znaju oni za milost! Pa ti si zaista naivan,

beži! Čuješ li? Budi se!

To đavo na tebe reži... 

Po tebe je došlo, karta je u jednom pravcu. Seti se pre no što se probudiš, da posle svega, opet ćeš morati da zaspiš. Znaš, jednom će te sustići, niko večno nije bežao. Ne trudi se previše, da ispraviš za jedan dan sve što si učinio i rekao. Nemoguće je, znaš to. Potrudi se, da večeras dođeš na vreme. Olakšaj mu posao.