Ni mi je šteta živeti samom,
neg' ko će me sutra po ramenu tapšati,
jer šta je paor, zanimanje samo
i zemlja na kojoj su isčezli šapati
brazdice moje, promrzle rano,
pa poredim sebe i useve propale
dođem na isto, na pusto i ravno
na pognuto klasje i plodove opale
ne marim babo, za tvoje imanje,
i kadgod su ljudi kockari bili
popili vise, zaradili manje
pa navek u društvu i bogati bili
