Gde su nestale zamišljene boje?!

Ako si jedan od nas koji svoja osećanja ispoljavamo pisanjem, pažljivo pročitaj tekst u nastavku. Bilo da si pisac, pesnik ili bloger važno je da uživaš u onome što radiš. Ako svoje misli, ideje i snove, ili pak želje i iluzije zapisuješ ovde, potrudi se da ostaneš svoj. Sve ono što pišeš, stvaraš i proizvodiš, biće prelepo i stvarno do trenutka kad prestaneš biti ono što jesi. Ne dozvoli da ti se to dogodi, ne ubijaj stihove u sebi. Zaboravi sva pravila kada pišeš, pregazi sve barijere, pomeraj svoje granice iz dana u dan. Ne zavaravaj sebe dugačkim redovima, tekstovima bez kraja i poente, piši o svemu onoliko koliko želiš da kažeš. Ne postoji kratak ili dugačak tekst, postoji samo odgovarajući. Kraj dela se nalazi na samom kraju tvoje mašte i razmišljanja o tome. Zato piši, tako da ispuniš svoju dušu i svojim pisanjem prodireš u osećanja svojih čitaoca. Dozvoli drugima da te prepoznaju po tvojim tekstovima, izgradi sopstveni stil i vodi se njime, a opet zadrži pravo da svakodnevno unosiš nešto novo i osvežavajuće. Budi slobodan da upotrebiš gomilu reči koje imaš u izobilju, bez straha od tuđih pogleda i osuda. Ne opterećuj se gomilom izmišljenih pravilnika o pisanju, poštuj svoje pismo i gramatiku pisanja, ali pravilo o načinu pisanja ne postoji. Ne nasedaj na provokacije onih koji će te ubeđivati da je tvoje pisanje besmisleno i glupo, nemoj preispitivati sebe o kvalitetu tvojih dela. Tvoja dela su dobra zbog svoje specifičnosti, tvoja dela su tvoja perfekcija, to je ono što te čini da traješ duže. Učini da ti, kao stvaralac prelepih poema, priča i pesama, budeš kreator sopstvenog puta ka svojoj slobodi. Pisac je slobodan dok slobodno piše, ne dozvoli nikome da ti oduzme to pravo. Piši o onome što voliš, izazovi emocije onome ko čita. Nateraj svoje čitaoce, da se naježe čitajući tvoje delo, probudi najdublje emocije u njima, izmami njihove suze i osmehe. Uradi to na svoj način, u svom svetu stvaralaštva postavi pravila po svojoj želji, suprotno lažnim pravilima, stavi osmeh na lice i ponosno radi ono što voliš. Posmatraj stvari očima svog objektiva, slobodno piši i proživi svoje delo...

Slušajte ih, sažvaćite zajedno sa mnom gomilu gluposti koje izlaze iz njihovih lažljivih usta. To je sve što oni hoće od nas, da budemo prokleti slepci i ne vidimo sve ono što očajnički pokušavaju da sakriju. Prokleti manipulatori, plaćenici, drolje, pedofili i bolesnici, koji se kriju iza tuđih zidina srama. Ne dozvolite da vas obmani lažni kič kog su se dokopali po cenu sopstvenih obraza, i zadnjica. Dosta je! Recite to i vi, dosta smo ćutali kučkama iz naših komšiluka, njihovim providnim pričama o ljubavi i zaljubljenosti u one sa kojima dele krevet zbog novca. Jer, jedno je uvrediti poštenog čoveka a drugo sručiti istinu u lice kurvi koja to zaslužuje. Ne želim više da slušam pridike onih koji gorepomenutim nakazama plaćaju zadovoljstvo. Neću da me takvi uče kako treba da se ophodim prema ženama, neću da sutra moje dete spozna takvo društvo. Smučili su mi se sitni i krupni lopovi, koji jebeno glume poštenje, a o poštenog čoveka nisu se ni u prolazu očešali. Kradu i otimaju jedni od drugih, svakodnevno šire taj besmisleni krug, i na kraju jedini koji ispaštamo smo mi koji se ponosno držimo izvan. Dok jedni kradu od drugih ljudi, drugi svoje nemilosrđe usmeravaju ka prirodi. Ni kriva ni dužna iz dana u dan sve više i surovije ispašta zbog neobrazovanih podivljalih idiota, koji ne mogu da se suoče sa svojim problemima pa bes iskale na njoj. Ako treba vratimo zakone, koji kažu "oko za oko, zub za zub", kazna nikada nije bila dovoljno velika, kazna ne može nikada biti dovoljna za njih. Pobijmo ubice, naplatimo lopovima, osakatimo bolesnike, učinimo ih zaista bolesnim. Neka na svojoj koži osete, sva zla koja su počinili, pravda samo tako može biti zadovoljena. Hajde da ponovo slobodno hodamo našim ulicama, bez straha, bez stida, sa ponosom u glasu i pravdom u rukama. Razbistrimo zajedno ovu mutnu vodu koja plovi našom zemljom, i obećajmo našim naslednicima čistu budućnost.