Decenija
Lako ćeš večeras opravdati sebe,
uz prvi razlog što padne ti šaka,
bez trunke srama otići ćeš od mene,
onako bez cilja, onako iz inata
lako ću ja odglumiti radost,
ubediti sebe da umem i gore,
i lažni osmeh stavljam na lice
dok prikrivam bore i palim sitnice
lako će sve postati skice,
na grubo crtež sveg' što smo prošli,
lokot za zaborav na telo i lice,
i prkos na ljubav do koje smo došli
lako se spere sa usana ukus,
no reči teške još dugo tu stoje,
deset godina bili smo jedno,
a opet nas nemir deli na dvoje
lako se setim svađe i reči,
baš kao potvrde da smo se mučili,
nije mi žao što godine idu
već što mi nismo ništa naučili
